SISTEMATSKI PREGLEDI
ZDRAVSTVENI “SCREENING” DECE OD RODJENJA DO POLASKA U ŠKOLU
“Screening” je proces u kome su veliki delovi stanovništva podvrgnuti procedurama koje su planirane da bi se otkrili dokazi fizičkih oštećenja i početnih procesa bolesti.
NOVORODJENAČKI “SCREENING”
a) “Screening” za detekciju fenilketonurije i konatalne hipotireoze
Zašto ove dve bolesti? – “Screening” se radi na one bolesti koje su dostupne lečenju, a koje se klinički ne mogu dovoljno rano prepoznati. Programi novorodjenačkog “screening” su primer sekundarne prevencije, što znači rano otkrivanje bolesti u njenoj pretkliničkoj fazi, ili u vrlo ranoj fazi njenog razvoja.
Kome vaditi krv? - Uzorak krvi treba izvaditi svakom novorodjenčetu zdravom i bolesnom, donešenom i nedonešenom (prerano rodjenom).
Kada vaditi krv? - U načelu, trebalo bi krv izvaditi neposredno pre otpusta deteta iz porodilišta, ne pre kraja trećeg dana života (jer pre toga dete nije primilo dovoljno mleka da bi mu koncentracija fenilalanina u krvi narasla na patološke vrednosti), i po mogućnosti ne nakon sedmog dana života. Budući da antibiotska terapija može test na fenilketonuriju učiniti lažno negativnom uzorak krvi se uzima nakon završetka antibiotske terapije.
Kako vaditi krv? - Najsigurnije i najprikladnije mesto za uzimanje uzorka krvi je dorzolateralna strana pete novorodjenčeta. Uzorak krvi treba čuvati na suvom, i poslati u koverti u laboratoriju gde se analizira.
b) Šta je fenilketonurija?
To je autosomno recesivno nasledna metabolička bolest, uslovljena mutacijom strukturalnog gena za sintezu jetrinog enzima fenilalanin-hidroksilaze. Zato je poremećena hidroksilacija fenilalanina u tirozin, koji nelečen dovodi do nagomilavanja fenilalanina i njegovih metabolita u telesnim tečnostima sa posledičnom teškom mentalnom retardacijom, epilepsijom i drugim neurološkim poremećajima. Uz pravovremenu dijagnozu i pravilno lečenje prognoza je odlična, tj. deca se normalno somatski i psihomotorno razvijaju. Lečenje se zasniva na trajnoj strogoj dijeti sa ograničenim unosom fenilalanina.
c) Šta je konatalna hipotireoza?
Bolest nastaje zbog nedovoljnog stvaranja tireoidnih hormona. Uzroci nastanka bolesti su brojni i većinom nenasledni. Normalan razvoj centralnog nervnog sistema u periodu od prvog trimestra trudnoće do uzrasta 18 do 24 meseca zavisi od prisustva normalnih količina tireoidnih hormona. Bolesnici koji se ne otkriju na vreme i ne počnu odmah lečenje mentalno su retardirani, zaostaju u rastu, imaju različite neurološke poremećaje i klasične hipotireoidne simptome usporenog metabolizma. Klinički se simptomi najčešće ne javljaju prvih nekoliko meseci. Nakon uvođenja “screeninga” kojim je omogućeno pravovremeno lečenje, bolesnici imaju normalan psihomotorni i intelektualni razvoj.
“SCREENING” U ODOJČADSKOM UZRASTU
a) “Screening” pregled kukova na razvojnu displaziju kuka (do 3. meseca),
b) “Screening” na detekciju anemije (u 6. mesecu),
c) Stomatološki pregled (do 9. meseca).
aa) Šta je razvojna displazija kuka?
bb) Šta je anemija?
cc) Zašto stomatološki pregled?
Zbog stvaranja dobrih navika i dobre higijene usne duplje i zuba, a samim tim i pravilan razvoj vilice i zuba.
“SCREENING” U UZRASTU MALOG DETETA
a) “Screening” za detekciju poremećaja vida i sluha (2. godina)
b) “Screening” za detekciju hipertenzije (u 4. godini)
c) “Screening” za detekciju poremećaja govora i glasa (u 4. godini)
Kada dete ima hipertenziju?
“SCREENING” U UZRASTU PREDŠKOLSKOG DETETA (6. i 7. godina)
a) Analiza krvne slike i urina,
b) ORL pregled – za detekciju poremećaja sluha,
c) Oftalmološki pregled – za detekciju poremećaja vida,
d) Pregledi koštano-mišićnog sistema – za detekciju poremećaja kičme i stopala.
aa) Šta je razvojna displazija kuka?
To je najčešća anomalija lokomotornog sistema. Ultrazvučni pregled kukova doneo je veliki napredak u ranoj dijagnozi, jer se mogu uočiti promene glave butne kosti prema acetabulumu već od prvih dana života, kad klinička dijagnoza još nije sigurna, a rendgenska još nije moguća. Rana dijagnoza je put ka adekvatnom lečenju i izlečenju.
bb) Šta je anemija?
Anemija ili malokrvnost, je smanjenje koncentracije hemoglobina od srednje vrednosti za uzrast zdravih. Za dete staro šest meseci srednja vrednost hemoglobina je 120 g/l, a donja granica normalne vrednosti je 100 g/l. Sa šest godina normalne vrednosti hemoglobina iznose 115 – 125 g/l. Ranim otkrivanjem malokrvnosti i njenom korekcijom omogućavamo pravilan rast i razvoj odojčeta.
cc) Zašto stomatološki pregled?
Zbog stvaranja dobrih navika i dobre higijene usne duplje i zuba, a samim tim i pravilan razvoj vilice i zuba.
“SCREENING” U UZRASTU MALOG DETETA
a) “Screening” za detekciju poremećaja vida i sluha (2. godina)
b) “Screening” za detekciju hipertenzije (u 4. godini)
c) “Screening” za detekciju poremećaja govora i glasa (u 4. godini)
Kada dete ima hipertenziju?
Hipertenzija postoji ako se nakon ponovljenog merenja dobiju vrednosti pritiska koje su veće od gornje granice normalnih vrednosti kod dece iste dobi (ili iste visine). Normalne vrednosti pritiska dece do pet godina iznose 110/80 mmHg. Ranim otkrivanjem hipertenzije i lečenjem, štitimo zdravlje dece i omogućavamo njihov pravilan rast i razvoj.
“SCREENING” U UZRASTU PREDŠKOLSKOG DETETA (6. i 7. godina)
a) Analiza krvne slike i urina,
b) ORL pregled – za detekciju poremećaja sluha,
c) Oftalmološki pregled – za detekciju poremećaja vida,
d) Pregledi koštano-mišićnog sistema – za detekciju poremećaja kičme i stopala.
Na ovaj način preventivnim merama štitimo zdravlje dece i omogućavamo njihov pravilan rast i razvoj kako bi se dete razvilo u zdravu i zrelu odraslu osobu.